Владимир Вернадский
Влади́мир Ива́нович Верна́дский (укр. Володи́мир Іва́нович Верна́дський; 28 феврал [12 март] 1863[1][2], Санкт-Петербург[3][2] — 6 январ 1945[3][1][4][…], Маскав[3][2]) — табиатшинос, мутафаккир ва арбоби ҷамъиятии шӯравӣ. Академики АИ императории Санкт-Петербург, АИ ИҶШС, президенти аввалини АИ Украина (1919).
Зиндагинома
[вироиш | вироиши манбаъ]Хатмкардаи факултаи физикаву математикаи Донишгоҳи Петербург (1885). Дотсенти кафедраи минерология (1890) ва профессори Донишгоҳи давлатии Маскав (1898—1911). Аз соли 1914 директори Осорхонаи геология ва минералогияи АИ Петербург, директори Институти давлатии радий (1922—1939). Ба ташкили экспедитсияҳо ба гӯшаҳои гуногуни ИҶШС, аз ҷумла Осиёи Миёна ва ташкили заминаи ташхисӣ ҷиҳати иктишоф ва омӯзиши маъданҳои радиофаъол саҳми калон гузоштааст. Солҳои 1915—1930 раиси Комиссия дар бораи омӯзиши қувваҳои истеҳсолии Русия, яке аз таҳиягарони нақшаи ГОЭЛРО буд. Соли 1927 дар АИ ИҶШС шуъбаи «Маводди зинда»-ро ташкил дод. Владимир Вернадский ба илми биокимиё асос гузошта, барои рушди геокимиё саҳмгузорӣ намудааст. Инчунин таълимот дар бораи обҳои табиӣ ва биосфераи Заминро ба вуҷуд оварда, таҳти таъсири тафаккури башарият ва меҳнати инсон ногузир ба ноосфера табдил ёфтани онро пешгӯӣ кард. Владимир Вернадский яке аз мутафаккирони асосии равияи «космизм»-и рус мебошад. Соли 1940 бо ташаббуси Владимир Вернадский таҳқиқоти уран барои ҳосил кардани неруи ҳастаӣ оғоз гардид. Владимир Вернадский ҷиҳати омӯзиши сохти силикатҳо, геокимиёи унсурҳои нодир ва пароканда, иктишофи маъданҳои радиофаъол, мақоми организмҳо дар равандҳои геокимиёӣ ва ғайра саҳми бузург гузоштааст. Владимир Вернадский муаллифи зиёда аз 700 асари илмӣ мебошад. Дорандаи Мукофоти давлатии ИҶШС (1943).
Эзоҳ
[вироиш | вироиши манбаъ]- ↑ 1.0 1.1 1.2 1.3 Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформаи додаҳои боз — 2011.
- ↑ 2.00 2.01 2.02 2.03 2.04 2.05 2.06 2.07 2.08 2.09 2.10 Колчинский Э. И. Владимир Иванович Вернадский (1863–1945), Vladimir I. Vernadsky (1863–1945) (рус.) // Историко-биологические исследования — 2013. — Т. 5, вып. 3. — С. 90—93. — ISSN 2076-8176; 2500-1221
- ↑ 3.0 3.1 3.2 3.3 3.4 3.5 Виноградов А. П. Вернадский Владимир Иванович // Большая советская энциклопедия (рус.): [в 30 т.] / под ред. А. М. Прохорова — 3-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1971. — Т. 4 : Брасос — Веш. — С. 536—537.
- ↑ 4.0 4.1 Энциклопедия Брокгауз (нем.)
- ↑ 5.0 5.1 Чешская национальная авторитетная база данных
- ↑ Geltman D. V. Владимир Леонтьевич Комаров: краткий биографический очерк, Vladimir Leontyevich Komarov: a short biography (ингл.) // Историко-биологические исследования — 2020. — Vol. 12, Iss. 4. — P. 12—37. — ISSN 2076-8176; 2500-1221 — doi:10.24411/2076-8176-2020-14002
- ↑ 7.0 7.1 Коваленко С. Д. Научно-организационная деятельность Cельскохозяйственного научного комитета Украины (1918–1927) по координации отраслевых исследований, The Ukranian Agricultural Scientifi c Committee (1918–1927) in Coordination of Scientifi c Research in Agriculture (рус.) // Историко-биологические исследования — 2012. — Т. 4, вып. 3. — С. 64—78. — ISSN 2076-8176; 2500-1221
- ↑ 8.0 8.1 Гончаров Н. П. Заметки к несостоявшемуся юбилею РАСХН (ВАСХНИЛ), Notes Related to the Failed Anniversary of the Russian Academy of Agricultural Sciences (VASKhNIL) (рус.) // Историко-биологические исследования — 2015. — Т. 7, вып. 3. — С. 58—78. — ISSN 2076-8176; 2500-1221
Адабиёт
[вироиш | вироиши манбаъ]- Вернадский Вернадский Иванович // Боз — Вичкут. — Д. : СИЭМТ, 2014. — (Энсиклопедияи Миллии Тоҷик : [тахм. 25 ҷ.] / сармуҳаррир Н. Амиршоҳӣ ; 2011—2023, ҷ. 3). — ISBN 978-99947-33-46-0.
- Pages using the JsonConfig extension
- Зодагони 12 март
- Зодагони соли 1863
- Зодагони Санкт-Петербург
- Даргузаштагони 6 январ
- Даргузаштагони соли 1945
- Даргузаштагони Маскав
- Википедия:Статьи со ссылками на элементы Викиданных без русской подписи
- Википедия:Статьи со ссылками на элементы Викиданных без подписи
- Дорандагони ордени Байрақи Сурхи Меҳнат
- Барандагони Ҷоизаи давлатии ИҶШС
- Барандагони Мукофоти сталинӣ
- Шахсиятҳо аз рӯи алифбо
- Олимон аз рӯи алифбо