Имперотурии Рум
Имперотурии Рум | ||||
| ||||
---|---|---|---|---|
![]() | ||||
Пойтахт | Рум, Қустантиния, Ravenna[d], Милан ва Roma[d] | |||
Забон(ҳо) | лотинӣ ва забони юнонии бостон | |||
Воҳиди пул | Roman currency[d] | |||
Майдон |
| |||
Аҳолӣ |
| |||
Шакли ҳукмронӣ | Автократия, подшоҳӣ, Roman Tetrarchy[d], triumvirate[d] ва подшоҳии мутлақ[d] | |||


Имперотурии Рум (лот. Imperium Romanum, юн. Βασιλεία Ῥωμαίων) — давраи ҷумҳуриявии таърихӣ Руми Бостон. Ҳамчун давлат, имперотурии Рум мулкҳои калони ҳудудиро дар Атрофи баҳри миёназамин дар Аврупо, Африқои Шимолӣ ва Осиёи Ғарбӣ, ки аз ҷониби императорҳо идора карда мешуданд, дар бар мегирифт.
Давлати пешгузаштаи Имперотурии Рум, Ҷумҳурии Рум, ки дар асри VI то милод ҷойгузини монархияи Румро гирифт, дар натиҷаи як қатор ҷангҳои шаҳрвандӣ ва низоъҳои сиёсӣ ноором шуд. Дар миёнаҳои асри I пеш аз милод Юлий Сезар диктатори доимӣ таъин шуд ва сипас дар соли 44 пеш аз милод кушта шуд. Ҷангҳои шаҳрвандӣ ва манъкуниҳо идома ёфтанд, ки дар ниҳоят бо пирӯзии Октавиан, писархондаи Сезар бар Марк Антоний ва Клеопатра дар ҷанги Актиум соли 31 пеш аз милод анҷом ёфт. Соли оянда Октавиан Подшоҳии Птолемейи Мисрро забт карда, давраи эллиниро, ки бо истилоҳои Искандари Мақдунӣ дар асри IV пеш аз милод оғоз шуда буд, хотима дод. Пас аз ин, қудрати Октавиан баҳснопазир гашт ва дар соли 27 пеш аз милод Сенати Рум ба ӯ расман ваколатҳои ҳамаҷониба ва унвони нави Августро дод ва дарвоқеъ ӯро аввалин императори Рум кард.
Ду асри аввали империяи Рум давраи субот ва шукуфоии бесобиқа буд, ки бо номи «ҷаҳони рум» маъруф аст. Рум дар давраи ҳукмронии Траян (98—117 солҳои даврони мо) ба васеъшавии калонтарини ҳудудии худ расид; давраи мушкилот ва таназзули афзоянда аз ҳукмронии Коммод (177192) оғоз ёфт.
Константин I
[вироиш | вироиши манбаъ]
Аҳолии Империяи Рум
[вироиш | вироиши манбаъ]Дин
[вироиш | вироиши манбаъ]Дини давлатӣ — дар ибтидо дини румӣ буд, пас аз соли 380 — масеҳият.
Эзоҳ
[вироиш | вироиши манбаъ]- ↑ Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформаи додаҳои боз — 2011.
- ↑ Identifiants et Référentiels (фр.) — ABES, 2011.
Адабиёт
[вироиш | вироиши манбаъ]- Труды античных историков
- Cocceianus, L. C. C. D. Historia romana / Lucius Claudius Cassius Dio Cocceianus.
- Herodianus. Historia de imperio Post Marcum [Aurelium] libri VIII / Herodianus.
- Historia Augusta / Scriptores Historiae Augustae.
- Marcellinus, A. Res Gestae Libri XXXI / Ammianus Marcellinus.
- Tacitus, P. C. Ab excessu divi Augusti / Publius Cornelius Tacitus.
- Tacitus, P. C. De vita et moribus Iulii Agricolae / Publius Cornelius Tacitus.
- Tacitus, P. C. Historiae / Publius Cornelius Tacitus.
- Tranquillus, G. S. De vita Caesarum libri VIII / Gaius Suetonius Tranquillus.
- Victor, S. A. Liber de Caesaribus / Sextus Aurelius Victor.
- Zosimus. Historia Nova / Zosimus.
- Современные исследования
- Алфионов Я. И. Император Юлиан и его отношение к христианству. — М., 2012. — 432 с. — ISBN 978-5-397-02379-5.
- Архангельский С. Указ Диоклетиана о таксах. — Нижний Новгород, 1928.
- Бейкер Д. Тиберий: Преемник Августа / Пер. с англ. — М., 2004. — 304 с. — ISBN 5-9524-0765-X.
- Бокщанин А. Г. Социальный кризис Римской империи в 1 в. — М., 1954. — 240 с.
- Буркхардт Я. Век Константина Великого / Пер. с нем. — М., 2003. — 368 с. — ISBN 5-9524-0395-6.
- Виппер Р. Ю. Очерки по истории Римской империи. — Ростов-на-Дону, 1995. — 484 с. — ISBN 5-87688-031-0.
- Шаблон:ВТ-ЭСБЕ+
- Гиббон Э. История упадка и крушения Римской империи / Пер. с англ. — М., 2001. — ISBN 5-224-02613-X.
- Грант М. Двенадцать цезарей / Пер. с англ. — М., 1998. — 272 с. — ISBN 5-300-01850-3.
- Грант М. Крушение Римской империи / Пер. с англ. — М., 1998. — 224 с. — ISBN 5-300-01955-0.
- Грант М. Римские императоры: Биографический справочник правителей Римской империи: 31 г. до н. э. — 476 г. н. э. / Пер. с англ. — М., 1998. — 400 с. — ISBN 5-300-02314-0.
- Гримм Э. Исследования по истории развития римской императорской власти. Т. 1, 2 [: От Августа до Марка Аврелия]. — СПб., 1900—1901. — 528+480 с.
- Гриффин М. Т. Нерон: Конец династии / Пер. с англ. — М., 1999. — 408 с. — ISBN 5-300-02698-0.
- Гюнтер Р., Корсунский А. Р. Упадок и гибель Западной Римской империи и образование германских королевств. — М., 1984. — 256 с.
- Джонс А. Х. М. Гибель античного мира / Пер. с англ. — Ростов-на-Дону, 1997. — 576 с. — ISBN 5-85880-591-4.
- Драгоманов М. Вопрос о всемирно-историческом значении Римской империи и Тацит. Ч. 1. — Киев, 1869. — 424 с.
- Дыдынский Ф. М. Император Адриан: Историко-юридическое исследование. — М., 2014. — 264 с.
- Казаков М. М. Христианизация Римской империи в 4 в. — Смоленск, 2002. — 464 с. — ISBN 5-88984-120-X.
- Князький И. О. Император Диоклетиан и конец античного мира: Государственные и правовые реформы начала домината. — М., 1999. — 208 с. — ISBN 5-900307-22-4.
- Князький И. О. Калигула. — М., 2009. — 264 с. — ISBN 978-5-235-03193-7.
- Князький И. О. Нерон. — М., 2007. — 352 с. — ISBN 978-5-235-02988-0.
- Князький И. О. Тиберий: Третий цезарь, второй август… — СПб., 2012. — 368 с. — ISBN 978-5-91419-699-5.
- Коптелов Б. В. Император Лициний: На переломе эпох. — М., 2008. — 132 с. — ISBN 5-9551-0239-6.
- Крист К. История времён римских императоров. В 2 т. / Пер. с нем. — Ростов-на-Дону, 1997. — 576+512 с. — ISBN 5-222-00045-1; ISBN 5-222-00039-7.
- Ле Боёк Я. Римская армия эпохи ранней Империи / Пер. с фр. — М., 2001. — 400 с. — ISBN 5-8243-0260-X.
- Махлаюк А. В. Армия Римской империи: Очерки традиций и ментальности. — Нижний Новгород, 2000. — 240 с. — ISBN 5-85746-398-X.
- Махлаюк А. В. Солдаты Римской империи: Традиции военной службы и воинская ментальность. — СПб., 2006. — 440 с. — ISBN 5-93762-045-3.
- Машкин Н. А. Принципат Августа: Происхождение и социальная сущность. — М., 1949. — 720 с.
- Межерицкий Я. Ю. «Республиканская монархия»: Метаморфозы идеологии и политики императора Августа. — Калуга; М., 1994. — 448 с.
- Моммзен Т. История Рима. В 5 т. Т. 4, 5 / Пер. с нем. — СПб., 1994—2002. — 632+736 с. — ISBN 5-87399-138-3; ISBN 5-02-028217-0.
- Ранович А. Восточные провинции Римской империи в I—III вв. — М., 1949.
- Ростовцев М. И. Общество и хозяйство в Римской империи / Пер. с нем.. — СПб., 2000—2001. — 400+408 с. — ISBN 5-02-026814-3.
- Auguet, Roland. Cruelty and Civilization: The Roman Games. — Routledge, 2012. — ISBN 978-1-135-09343-3.
- The Cambridge Ancient History: The High Empire, A.D. 70–192 / Boardman, John. — Cambridge University Press, 2000. — Т. Vol. 11. — ISBN 978-0521263351.
- Bohec, Yann Le. The Imperial Roman Army. — Psychology Press, 2000. — ISBN 978-0-415-22295-2.
- Bowersock, Glen Warren; Brown, Peter; Grabar, Oleg. Late Antiquity: A Guide to the Postclassical World. — Harvard University Press, 1999. — ISBN 978-0-674-51173-6.
- The Cambridge Ancient History: Volume 12, The Crisis of Empire, AD 193–337 / Bowman, Alan; Garnsey, Peter; Cameron, Averil. — Cambridge University Press, 2005. — ISBN 978-0-521-30199-2.
- Bradley, Keith. Slavery and Society at Rome. — Cambridge University Press, 1994. — ISBN 978-0-521-37887-1.
- Cavallo, Guglielmo; Chartier, Roger. A History of Reading in the West. — Polity Press, 1999. — ISBN 978-0-7456-1936-1.
- Clarke, John R. The Houses of Roman Italy, 100 B.C.-A.D. 250: Ritual, Space, and Decoration. — University of California Press, 1991. — ISBN 978-0-520-08429-2.
- Талах В. Н. История кесарей. Книги LVII-LXIII «Истории римлян» Диона Кассия Коккейяна = Історія кесарів. Книги LVII–LXIII «Історії римлян» Діона Кассія Коккейяна / Предисловие, перевод с английского, комментарии В. Н. Талаха; под ред. В. Н. Талаха и С. А. Куприенко. — Киев: Видавець Купрієнко С. А., 2013. — 239 с. — ISBN 978-617-7085-02-6.
Пайвандҳо
[вироиш | вироиши манбаъ]- Шӯҳрати Рум // Корҳои ҳарбии қадим(англ.)
- Таърихи Рими Қадим Сарчашмаҳо ва нашрияҳо оид ба таърих ва фарҳанги Рими Қадим, харитаҳо, маълумотномаҳо
- Рум ба империя табдил меёбад дар вебсайти таърихи ҷаҳони қадим
- Романсҳо барои кӯдакон, як вебсайти Би-би-сӣ(англ.)
- Атласи таърихӣ(англ.)
- Adams, J. N. "Romanitas" ва забони лотинӣ (англ.) // Семоҳаи классикӣ. - 2003. — чилди. 53, №. 1 . — С. 184—205 . — ISSN 0009-8388 . — дои : 10.1093/cq/53.1.184 . — JSTOR 3556490 .
- Густерин П. Пойтахтҳои Империяи Рум