Таҳм: Тафовут байни таҳрирҳо

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Content deleted Content added
х илова, сарчашмаҳо
х →‎Пешина: ислоҳ, дақиқсозӣ, сарчашмаҳо
Сатри 41: Сатри 41:
| [[Артишсолор|'''''artēštārān-sālār''''']]
| [[Артишсолор|'''''artēštārān-sālār''''']]
|}
|}
''Таҳм'' ҳамчун [[Ягони низомӣ|ягони размӣ]] нахустин бор дар [[сипоҳ]]и [[Шоҳаншоҳии Ашконӣ|Ашкониён]] ([[Соли 250 п.м.|250 то милод]] — [[224]]) ташкил шудааст. Чунончи, дар сафолнавиштаҳои [[Ашкониён|ашконӣ]] аз [[даҳаи 40 пеш аз милод|солҳои 40-уми пеш аз милод]], ки аз бойгонии шаҳри бостонии Нисо бозёфт шудаанд, истилоҳи «''[[таҳмдор]]''» ({{lang-pal|''tgmdr''}} [''tagm(a)dār'']) бозхонӣ шудааст. Пажӯҳишгарон онро рӯбардор аз истилоҳи низомии румӣ – юнонии «''τάγματάρχης''» донистаанд: паҳлавӣ: ''tagmadār'' > {{lang-la|tagma}} ‘''легион''’ (> {{lang-grc|τάγμα}} ‘''рада''; ''бахше аз [[сипоҳ]]'', ''[[ҳанг]]''’) + {{lang-pal|''-dār''}} ‘''доранда''; ''фармондеҳ''’ = {{lang-grc|τάγματάρχης ё τάγματάρχος}} ‘''фармондеҳи тагма''’<ref>''Лившиц В. А.'' Парфянская ономастика. – СПб.: - Петербургское лингвистическое общество, 2010. – 400 с., ил. – (Азиатика). ISBN 978-5-4318-0006-1. – сс. 13; 223</ref>.
''Таҳм'' ҳамчун [[Ягони низомӣ|ягони размӣ]] нахустин бор дар [[сипоҳ]]и [[Шоҳаншоҳии Ашконӣ|Ашкониён]] ([[Соли 250 п.м.|250 то милод]] — [[224]]) ташкил шудааст. Чунончи, дар сафолнавиштаҳои [[Ашкониён|ашконӣ]] аз [[даҳаи 40 пеш аз милод|солҳои 40-уми пеш аз милод]], ки аз бойгонии шаҳри бостонии Нисо бозёфт шудаанд, истилоҳи «''[[таҳмдор]]''» ({{lang-pal|''tgmdr''}} [''tagm(a)dār'']) бозхонӣ шудааст. Пажӯҳишгарон онро рӯбардор аз истилоҳи низомии румӣ–{{lang-el|«''τάγματάρχης''»}} донистаанд: паҳлавӣ: ''tagmadār'' > {{lang-la|tagma}} ‘''легион''’ (> {{lang-grc|τάγμα}} ‘''рада''; ''бахше аз [[сипоҳ]]'', ''[[ҳанг]]''’) + {{lang-pal|''-dār''}} ‘''доранда''; ''фармондеҳ''’ = {{lang-grc|τάγματάρχης ё τάγματάρχος}} ‘''фармондеҳи тагма''’<ref>''Лившиц В. А.'' Парфянская ономастика. – СПб.: - Петербургское лингвистическое общество, 2010. – 400 с., ил. – (Азиатика). ISBN 978-5-4318-0006-1. – сс. 13; 223</ref>.


«''Тагма''» дар сипоҳи [[Византия|подшоҳии Руми Шарқӣ]] ягоне номида мешуд, ки 100 — 500 сарбозро дар бар мегирифт<ref>Ҳамакнун ҳам дар Нерӯҳои мусаллаҳи Юнон [[гурдон]] ба забони юнонӣ «''τάγμα''» ва ''саргурд'' ё ''майор'' «''τάγματάρχης''» номида мешаванд.</ref>. Ин истилоҳ дар паи ҷангҳои доманадори Руму Эрон дар замони Ашкониён аз румиён вом гирифта шуда ва дертар бо вожаи паҳлавии «'''''taxm'''''» ‘''нерӯманд'', ''диловар'', ''далер'', ''чобук''’ (> эронии бостон: ''*taxma-'' > √''*tak-'' ‘''тохтан'', ''давидан''’<ref>''Ҳасандӯст, Муҳаммад.'' Фарҳанги решашинохтии забони форсӣ. Зери назари Баҳман Саркоротӣ. Теҳрон: Фарҳангистони забону адаби форсӣ, Нашри осор, 1383. ISBN: 964-7531-28-1. — с. 75</ref> < {{lang-pal|''tḥmy''}} [''tahm''] > {{lang-fa|'''تهم'''}} [''таҳм''] ‘''зӯрманд'', ''паҳлавон''’<ref>''Фарҳанги забони тоҷикӣ''. Зери таҳрири М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Ҳошим, Н. А. Маъсумӣ — М., «Советская Энциклопедия», 1969. ҷ. 2, саҳ. 354 – 355</ref>) инҳамон ва бо «''нерӯ''» мутародиф гаштааст.
«''Тагма''» ({{lang-grc|«''τάγμα''»}}) дар сипоҳи [[Византия|подшоҳии Руми Шарқӣ]] ягоне номида мешуд, ки 100 — 500 сарбозро дар бар мегирифт<ref>Ҳамакнун ҳам дар Нерӯҳои мусаллаҳи Юнон [[гурдон]] ба забони юнонӣ «''τάγμα''» ва ''саргурд'' ё ''майор'' «''τάγματάρχης''» номида мешаванд.</ref>. Ин истилоҳ дар паи ҷангҳои доманадори Руму Эрон дар замони Ашкониён аз румиён вом гирифта шуда ва дертар бо вожаи паҳлавии «'''''taxm'''''» ‘''нерӯманд'', ''диловар'', ''далер'', ''чобук''’ (аз эронии бостон: ''*taxma-'' > √''*tak-'' ‘''тохтан'', ''давидан''’ < {{lang-pal|''tḥmy''}} [''tahm''] > {{lang-fa|'''تهم'''}} [''таҳм''] ‘''зӯрманд'', ''паҳлавон''’<ref>''Ҳасандӯст, Муҳаммад.'' Фарҳанги решашинохтии забони форсӣ. Теҳрон: Фарҳангистони забону адаби форсӣ, Нашри осор, 1393. ISBN: 978-600-6143-56-9. — ҷ. 2, с. 923—924</ref>) инҳамон ва бо «''нерӯ''» мутародиф гаштааст<ref>''Фарҳанги забони тоҷикӣ''. Зери таҳрири М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Ҳошим, Н. А. Маъсумӣ — М., «Советская Энциклопедия», 1969. ҷ. 2, саҳ. 354 – 355</ref>.


Дар сипоҳи [[Давлати Сосониён|Сосониён]] ([[224]] — [[651]]), ки созмони радабандии даҳдаҳиро аз сипоҳи Ашкониён ба ирс бурда буд<ref>[https://www.academia.edu/1264468/К_вопросу_о_парфянском_наследии_в_сасанидском_Иране_военное_дело_On_the_Parthian_Legacy_in_Sasanian_Iran_the_Case_of_Warfare_ ''Никоноров В. П.'' К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2–5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 156]</ref>, низ яке аз ягонҳо «'''''таҳм'''''» ({{lang-pal|''tḥmy''}}) ном доштааст<ref>[http://www.rahamasha.net/uploads/2/3/2/8/2328777/the_dates_in_the_pahlavg_and_prsg.pdf ''Asha R.'' The Dates in the Pahlavīg and Pārsīg Inscriptions of Durā (Europos)]</ref>. Ҳар '''''таҳме''''' 50 — 100 сарбозро дар бар мегирифта ва аз чанд «'''''рада'''''» ({{lang-pal|'''''radag'''''}}) ташкил мешуда, ки ҳар кадоме 10 сарбоз доштааст<ref>[https://www.academia.edu/35927114/Терминология_организационной_структуры_Армянской_Армии_в_IV_V_вв._The_Terminology_of_the_Organizational_Structure_of_the_Armenian_Army_in_the_4-5th_centuries_А._Айвазян._Армяно-персидская_война_449_451_гг._Кампании_и_сражения._Eреван_Воскан_Ереванци_2016_СПб._Алетейя_2017._С._360-464 ''Айвазян А.'' Терминология организационной структуры Армянской Армии в IV—V вв. // А. Айвазян. Армяно-персидская война 449–451 гг. Кампании и сражения.– Eреван: Воскан Ереванци, 2016; СПб.: Алетейя, 2017. С. 360—464.]</ref>.
Дар сипоҳи [[Давлати Сосониён|Сосониён]] ([[224]] — [[651]]), ки созмони радабандии даҳдаҳиро аз сипоҳи Ашкониён ба ирс бурда буд<ref>[https://www.academia.edu/1264468/К_вопросу_о_парфянском_наследии_в_сасанидском_Иране_военное_дело_On_the_Parthian_Legacy_in_Sasanian_Iran_the_Case_of_Warfare_ ''Никоноров В. П.'' К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2–5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 156]</ref>, низ яке аз ягонҳо «'''''таҳм'''''» ({{lang-pal|''tḥmy''}}) ном доштааст<ref>[http://www.rahamasha.net/uploads/2/3/2/8/2328777/the_dates_in_the_pahlavg_and_prsg.pdf ''Asha R.'' The Dates in the Pahlavīg and Pārsīg Inscriptions of Durā (Europos)]</ref>. Ҳар '''''таҳме''''' 50 — 100 сарбозро дар бар мегирифта ва аз чанд «'''''рада'''''» ({{lang-pal|'''''radag'''''}}) ташкил мешуда, ки ҳар кадоме 10 сарбоз доштааст<ref>[https://www.academia.edu/35927114/Терминология_организационной_структуры_Армянской_Армии_в_IV_V_вв._The_Terminology_of_the_Organizational_Structure_of_the_Armenian_Army_in_the_4-5th_centuries_А._Айвазян._Армяно-персидская_война_449_451_гг._Кампании_и_сражения._Eреван_Воскан_Ереванци_2016_СПб._Алетейя_2017._С._360-464 ''Айвазян А.'' Терминология организационной структуры Армянской Армии в IV—V вв. // А. Айвазян. Армяно-персидская война 449–451 гг. Кампании и сражения.– Eреван: Воскан Ереванци, 2016; СПб.: Алетейя, 2017. С. 360—464.]</ref>.


Бино бар ин пешина ва додаҳо, «''таҳм''» ба ҷои «''взвод''» ва «''[[таҳмдор]]''» ба ҷои «''лейтенант''» (аз {{lang-de|Leutenant}} > {{lang-fr|lieutenant}} «''ҷонишин; муъовин''») ва дар пайравӣ аз он вожаҳои «''[[таҳмбон]]''» ва «''[[таҳмовар]]''» сохтаву барои ҷойгузинии [[Дараҷаҳои Нерӯҳои мусаллаҳи Тоҷикистон|дараҷаҳои низомии]] «''лейтенанти калон''» ва «''лейтенанти хурд''» ба [[Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон]] пешниҳод шудаанд<ref>[http://asiaplustj.info/ru/news/tajikistan/society/20181110/umed-dzhaihani-v-natsionalnoi-armii-i-terminologiya-dolzhna-bit-maksimalno-natsionalnoi ''Умед Джайхани'': В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной]</ref>.
Бино бар ин пешина ва додаҳо, «''таҳм''» ба ҷои «''взвод''» ва «''[[таҳмдор]]''» ба ҷои «''лейтенант''» (аз {{lang-de|Leutenant}} > {{lang-fr|lieutenant}} «''ҷонишин; муъовин''») ва дар пайравӣ аз он вожаҳои «''[[таҳмбон]]''» ва «''[[таҳмовар]]''» сохтаву барои ҷойгузинии [[Дараҷаҳои Нерӯҳои мусаллаҳи Тоҷикистон|дараҷаҳои низомии]] «''лейтенанти калон''» ва «''лейтенанти хурд''» ба [[Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон]] пешниҳод шудаанд<ref>[http://asiaplustj.info/ru/news/tajikistan/society/20181110/umed-dzhaihani-v-natsionalnoi-armii-i-terminologiya-dolzhna-bit-maksimalno-natsionalnoi ''Умед Джайхани'': В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной]</ref>.




== Манобеъ ==
== Манобеъ ==

Нусха 13:45, 26 феврали 2020

Намоди стандарти НАТО барои таҳм

Таҳм (форсӣ: تهم‎) — ягони тактикӣ дар нерӯҳои мусаллаҳ, ки аз ду ё чанд гурӯҳ ташкил шуда ва бахше аз вашт аст; даста[1], взвод[2][3].

Пешина

Сипоҳи Сосониён
Ягонҳо Шумори нерӯҳо Фармондеҳ
radag 10 сарбоз *radagbān
tahm 100 сарбоз tahmdār
wašt 500 сарбоз wašt-sālār
drafš 1 000 сарбоз drafš-sālār
gund 5 000 сарбоз gund-sālār
spāh 10 000 сарбоз spāhbed
artēštārān artēštārān-sālār

Таҳм ҳамчун ягони размӣ нахустин бор дар сипоҳи Ашкониён (250 то милод224) ташкил шудааст. Чунончи, дар сафолнавиштаҳои ашконӣ аз солҳои 40-уми пеш аз милод, ки аз бойгонии шаҳри бостонии Нисо бозёфт шудаанд, истилоҳи «таҳмдор» (порсии миёна: tgmdr [tagm(a)dār]) бозхонӣ шудааст. Пажӯҳишгарон онро рӯбардор аз истилоҳи низомии румӣ–юн. «τάγματάρχης» донистаанд: паҳлавӣ: tagmadār > лот. tagmaлегион’ (> юн.-қад. τάγμαрада; бахше аз сипоҳ, ҳанг’) + порсии миёна: -dārдоранда; фармондеҳ’ = юн.-қад. τάγματάρχης ё τάγματάρχοςфармондеҳи тагма[4].

«Тагма» (юн.-қад. «τάγμα») дар сипоҳи подшоҳии Руми Шарқӣ ягоне номида мешуд, ки 100 — 500 сарбозро дар бар мегирифт[5]. Ин истилоҳ дар паи ҷангҳои доманадори Руму Эрон дар замони Ашкониён аз румиён вом гирифта шуда ва дертар бо вожаи паҳлавии «taxm» ‘нерӯманд, диловар, далер, чобук’ (аз эронии бостон: *taxma- > √*tak-тохтан, давидан’ < порсии миёна: tḥmy [tahm] > форсӣ: تهم‎ [таҳм] ‘зӯрманд, паҳлавон[6]) инҳамон ва бо «нерӯ» мутародиф гаштааст[7].

Дар сипоҳи Сосониён (224651), ки созмони радабандии даҳдаҳиро аз сипоҳи Ашкониён ба ирс бурда буд[8], низ яке аз ягонҳо «таҳм» (порсии миёна: tḥmy) ном доштааст[9]. Ҳар таҳме 50 — 100 сарбозро дар бар мегирифта ва аз чанд «рада» (порсии миёна: radag) ташкил мешуда, ки ҳар кадоме 10 сарбоз доштааст[10].

Бино бар ин пешина ва додаҳо, «таҳм» ба ҷои «взвод» ва «таҳмдор» ба ҷои «лейтенант» (аз олмонӣ: Leutenant > фр. lieutenant «ҷонишин; муъовин») ва дар пайравӣ аз он вожаҳои «таҳмбон» ва «таҳмовар» сохтаву барои ҷойгузинии дараҷаҳои низомии «лейтенанти калон» ва «лейтенанти хурд» ба Вазорати мудофиаи Ҷумҳурии Тоҷикистон пешниҳод шудаанд[11].

Манобеъ

  1. Фарҳанги ҳазорвожаи низомӣ. — Теҳрон: Фарҳангистони забону адаби форсӣ, Дафтари вожагузинии низомии Ситоди кулли Нерӯҳои мусаллаҳи Эрон, 1392. – с. 107
  2. Фарҳанги тафсирии забони тоҷикӣ (иборат аз 2 ҷилд). Зери таҳрири Сайфиддин Назарзода (раис), Аҳмадҷон Сангинов, Саид Каримов, Мирзо Ҳасани Султон. – Душанбе: Пажӯҳишгоҳи забон ва адабиёти ба номи Рӯдакӣ, 2008. – 950 саҳ. – ҷ. 1, с. 275.
  3. Коллектив авторов. Том 2, статья «Взвод» // Военная энциклопедия / Под ред. П.В. Грачёв. — М.: Воениздат, 1994. — С. 85. — 544 с. — 10 000 экз. — ISBN 5-203-00299-1.
  4. Лившиц В. А. Парфянская ономастика. – СПб.: - Петербургское лингвистическое общество, 2010. – 400 с., ил. – (Азиатика). ISBN 978-5-4318-0006-1. – сс. 13; 223
  5. Ҳамакнун ҳам дар Нерӯҳои мусаллаҳи Юнон гурдон ба забони юнонӣ «τάγμα» ва саргурд ё майор «τάγματάρχης» номида мешаванд.
  6. Ҳасандӯст, Муҳаммад. Фарҳанги решашинохтии забони форсӣ. — Теҳрон: Фарҳангистони забону адаби форсӣ, Нашри осор, 1393. ISBN: 978-600-6143-56-9. — ҷ. 2, с. 923—924
  7. Фарҳанги забони тоҷикӣ. Зери таҳрири М. Ш. Шукуров, В. А. Капранов, Р. Ҳошим, Н. А. Маъсумӣ — М., «Советская Энциклопедия», 1969. ҷ. 2, саҳ. 354 – 355
  8. Никоноров В. П. К вопросу о парфянском наследии в сасанидском Иране: военное дело // Центральная Азия от Ахеменидов до Тимуридов: археология, история, этнология, культура. Материалы международной научной конференции, посвященной 100-летию со дня рождения Александра Марковича Беленицкого (Санкт-Петербург, 2–5 ноября 2004 года) / Отв. ред. В. П. Никоноров. СПб., 2005. С. 156
  9. Asha R. The Dates in the Pahlavīg and Pārsīg Inscriptions of Durā (Europos)
  10. Айвазян А. Терминология организационной структуры Армянской Армии в IV—V вв. // А. Айвазян. Армяно-персидская война 449–451 гг. Кампании и сражения.– Eреван: Воскан Ереванци, 2016; СПб.: Алетейя, 2017. С. 360—464.
  11. Умед Джайхани: В национальной армии и терминология должна быть максимально национальной