Ӯзбекистон: Тафовут байни таҳрирҳо

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Content deleted Content added
EmausBot (баҳс | ҳисса)
х r2.7.2+) (бот изменил: eo:Uzbekujo на eo:Uzbekoo
х r2.7.3) (робот ҳaвз карда истодааст: eo:Uzbekio
Сатри 138: Сатри 138:
[[el:Ουζμπεκιστάν]]
[[el:Ουζμπεκιστάν]]
[[en:Uzbekistan]]
[[en:Uzbekistan]]
[[eo:Uzbekoo]]
[[eo:Uzbekio]]
[[es:Uzbekistán]]
[[es:Uzbekistán]]
[[et:Usbekistan]]
[[et:Usbekistan]]

Нусха 12:46, 1 Декабри 2012

Ӯзбакистон
O‘zbekiston Respublikasi
O‘zbekiston Jumhuriyati
[[Image:{{{Парчам}}}|Парчам|130px]] [[Image:{{{Нишон}}}|Нишон|90px]]
Шиор: нест
Суруди миллӣ: «O`zbekiston Respublikasining Davlat Madhiyasi»
Рӯзи истиқлолият (аз ИҶШС)
Забонҳои расмӣ
Пойтахт Тошканд
Шаҳри калонтарин Тошканд
Идораи давлат
Масоҳат
  • Ҳамагӣ
  • Фоизи об.
56-ум ҷой дар ҷaҳон
447,400 км²
4.9 %
Аҳолӣ
  • Ҳамагӣ
  • Зичӣ
44-ум ҷой дар ҷaҳон
26,593,000
59 нафар/км²
Пули миллӣ
Интернет-Домен .uz
Коди телефон +998
Соат UTC

Ӯзбакистон кишварест дар Осиёи Миёна. Пойтахти Ӯзбакистон - Тошканд.

Таърих

Мақолаи асосӣ: Таърихи Ӯзбакистон

Дар садаи даҳуми милодӣ, сарзамини кунунии Ӯзбакистон, ҷузъе аз қаламрави Сомониён буд. Пас аз Сомониён, Ӯзбакистон ба тартиб, таҳти ҳукумати Ғазнавиён, Салҷуқиён, Хоразмшоҳиён, муғулҳо, Темуриён ва хонҳои ӯзбек буда аст. Дар садаи 19 милоди ғарб ва шимоли Ӯзбакистон зери итоати хонигарии Хева ва ҷануби Ӯзбакистон зери салтанати аморати Бухоро буд. Хонигарии Хева дар соли 1877 зери султаи Русия даромад.

Сиёсату ҳукумат

Бахшбандии кишварӣ

Мақолаи асосӣ: Вилоятҳои Ӯзбакистон

Ӯзбакистон 12 вилоят, 1 ҷумҳурии мухтор ва як шаҳри мухтор дорад:

  1. Тошканд
  2. Вилояти Андиҷон
  3. Вилояти Бухоро
  4. Вилояти Фарғона
  5. Вилояти Ҷиззах
  6. Вилояти Xоразм
  7. Вилояти Намангон
  8. Вилояти Навоӣ
  9. Вилояти Қашқадарё
  10. Вилояти Самарқанд
  11. Вилояти Сирдарё
  12. Вилояти Сурхондарё
  13. Вилояти Тошканд
  14. Ҷумҳурии Қарақалпоқистон

Ҷуғрофия

Иқтисодёт

Мардум

Ахолии Ӯзбакистон 27 млн аст. Аз 80% зиёдаш - ӯзбакон(22млн). 1млн(5%)- русхо, 1 млн(5%)- казокон, 1млн(5%)- тоҷикон, 0,5млн(2,5%) татархо, 0,5млн(2,5%) карокалпокон, киргизон, ирониен, арабон, арманихо, лулихо ва дигарон

Фарҳанг ва маданият

Qadimdan Oʻzbekiston zamini Oʻrta Osiyoda madaniyat oʻchogʻi boʻlib kelgan. Bu yurtdan chiqqan olim-u shoirlar butun dunyoni lol qoldirgan. Hozir ham davlat tomonidan yaratib berilgan keng imkoniyatlar natijasida Oʻzbekistonda madaniyat va sanʼat sohasi rivojlanmoqda. O'zbek kinolari xalqaro kinofestivallarning gʻolib boʻlmoqda. Oʻzbekistonda ayniqsa qoʻshiqchilik sanʼati keng rivojlangan. Oʻzbek primadonnasi nomini olgan Yulduz Usmonovani nafaqat Oʻrta Osiyoda, balki butun dunyo boʻylab muhlislarini topish mumkin. Shu qatorga yana Sevara Nazarxon, Ozodbek Nazarbekov Shahzoda , larni qoʻshish mumkin.

Инҷоро ҳам бингаред

Викианбор маводҳои вобаста ба мавзӯи

Пайвандҳо


 
Созмони ҳамкории Шанхай
Қазоқистон  | Қирғизистон  | ҶХЧ  | Русия  | Тоҷикистон  | Ӯзбекистон
Кишварҳо-мушоҳидачиён: Ҳиндустон | Эрон | Муғулистон | Покистон


 
Иттиҳоди иқтисодии Евразия
Қазоқистон  | Қирғизистон  | Беларус | Русия  | Тоҷикистон |  Ӯзбекистон |
Кишварҳо-мушоҳидачиён: Арманистон | Молдова | Украина