Кристиан Фридрих Шёнбейн

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Кристиан Фридрих Шёнбейн
Таърихи таваллуд 18 октябр 1799(1799-10-18)[1][2][3][…]
Зодгоҳ
Таърихи даргузашт 29 август 1868(1868-08-29)[1][2][4][…] (68 сол)
Маҳалли даргузашт
Кишвар
Ҷойҳои кор
Алма-матер
Ҷоизаҳо
 Парвандаҳо дар Викианбор

Кристиан Фридрих Шёнбейн (олмонӣ: Christian Friedrich Schönbein; 18 октябр 1799[1][2][3][…], Метсинген[d][5] ё Residential and commercial building Reutlinger Straße 2 (Metzingen)[d], Tübingen Government Region[d]29 август 1868[1][2][4][…], Боден-Боден[d]) — шимидони олмонӣ-суисӣ, муаллифи истилоҳи заминшимӣ.

Зиндагинома[вироиш | вироиши манбаъ]

Кристиан Фридрих Шёнбейн дар донишгоҳҳои Тубинген ва Эрланген таҳсил кардааст. Дар Суис кор кардааст, профессори Донишгоҳи Базел (аз 1828), озон (1839) ва пироксилин (1845) кашф кардааст.

Эзоҳ[вироиш | вироиши манбаъ]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Encyclopædia Britannica (ингл.)
  2. 2.0 2.1 2.2 2.3 Энциклопедия Брокгауз (нем.)
  3. 3.0 3.1 Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформаи додаҳои боз — 2011.
  4. 4.0 4.1 Store norske leksikon (бук.) — 1978. — ISSN 2464-1480
  5. 5.0 5.1 Шёнбейн Кристиан Фридрих // Большая советская энциклопедия (рус.): [в 30 т.] / под ред. А. М. Прохоров — 3-е изд. — М.: Советская энциклопедия, 1969.

Адабиёт[вироиш | вироиши манбаъ]

  • Шенбейн, Христиан-Фридрих // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
  • Волков В. А. Выдающиеся химики мира. М.: Высшая школа, 1991 [уточнить]

Пайвандҳо[вироиш | вироиши манбаъ]