Флорин Курта

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Флорин Курта
рум. Florin Curta
Таърихи таваллуд 16 январ 1965(1965-01-16)[1] (59 сол)
Зодгоҳ
Кишвар
Фазои илмӣ Middle Ages[d][2], Нимҷазираи Балкан, Аврупои Шарқӣ, medieval archaeology[d], таърих[2] ва бостоншиносӣ[2]
Ҷойҳои кор
Дараҷаи илмӣ: доктори илм
Алма-матер
Ҷоизаҳо
Вебгоҳ users.clas.ufl.edu/fcurt…

Флорин Курта (рум. Florin Curta (таваллуд 16 январи 1965) — муаррих, археолог ва бостоншиносиасримиёнагӣ олими руминиягӣ аст. Таърихи минтақаи Балканро меомӯзад. Вай дар Донишгоҳи Флорида (Гейнсвилл, ИМА) аз таърих ва бостоншиносии асримиёнагӣ дарс медиҳад.

Китобшиносӣ[вироиш | вироиши манбаъ]

Китобҳо[вироиш | вироиши манбаъ]

Мақолаҳо[вироиш | вироиши манбаъ]

  • Курта Ф. Барбарҳо дар Юнони торикӣ: Славянҳо ё Аварҳо? // Civitas divinohumana. V синаи профессор Георгий Бакалов. - София: Centăr za izsledvaniia na bălgarite Tangra TanNakRa IK, 2004. — П. 513-550.
  • Курта Ф. Die Fibeln der Sammlung 'V. Culic˘a' // Dacia. — 1992. — Бд. 36. — П. 37-97.
  • Curta F. From Kossinna to Bromley: Ethnogenesis in Slavic Archaeology // On Barbarian Identity: Critical Approaches to Ethnicity in the Early Middle Ages. — Turnhout : Brepols Publishers, 2002. — 201—218 p. — ISBN 978-2-503-51168-9.
  • Курта Ф. Дар паси як пораи гобелен пинҳон мешавад: Иордания ва Венетияи славянӣ // Jahrbücher für Geschichte Osteuropas, Neue Folge. — 1999. — Бд. 47.3. — П. 321-340.
  • Курта Ф. Дар паси як пораи гобелен пинҳон шудааст: Иордания ва Венети славянӣ // Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. — 1999. — Бд. 47. — П. 1-18.
  • Курта Ф. Ҳамла ё таваррум? Анборҳои тангаҳои Византия дар асри VI то VII дар Аврупои Шарқӣ ва Ҷанубу Шарқӣ // Annali dell'Istituto Italiano di Numismatica. — 1996. - Ҷилди. 43. — П. 65—224.
  • Курта Ф. Дар бораи шиносоии гурӯҳи 'Vetеel-Coеsoveni' фибулаҳои каҷӣ // Ephemeris Napocensis. — 199 4. - Ҷилди. 4. — П. 233-265.
  • Курта Ф. Сифатҳои Sklaviniai ва этникӣ: Тавзеҳот // Byzantion Nea Hellás. — 2011. - Ҷилди. сӣ. — П. 85-98.
  • Курта Ф. Славянҳо дар Фредегар ва Павлус Дикон: "қасли" асримиёнагӣ ё "бабои Худо"? // Аврупои аввали асримиёнагӣ. — 1997. - Ҷилди. 6.2. — П. 141-167.
  • Курта Ф. Тағйирёбии симои славянҳои пешин дар таърихнигорӣ ва адабиёти бостоншиносии Руминия. Тадқиқоти интиқодӣ // Südost-Forschungen. — 1994. — Бд. 53. — П. 225-310.
  • Курта Ф. Lingua Franca славянӣ (Ёддоштҳои забоншиносии бостоншиноси таърихшинос) // Шарқи Аврупои Марказӣ. - 2004. - Ҷилди. 31.1. — П. 125-148.
  • Курта Ф. Дурзени Словян. Поврот до słowiańskiej etnogenezy // Nie - Słowianie o początkach Słowian. - Познань-Варшава, 2006. — С. 27-55.
  • Курта Ф. , Дупои В. Uber die Bügelfibel aus Pietroasele und ihre Verwandten // Dacia. - 1994-1995. — Бд. 38-39. — П. 217-238.

Пайвандҳо[вироиш | вироиши манбаъ]

Эзоҳ[вироиш | вироиши манбаъ]

  1. AlKindi (онлайн-каталог Доминиканского института востоковедения)
  2. 2.0 2.1 2.2 Чешская национальная авторитетная база данных
  3. 3.0 3.1 3.2 3.3 http://users.clas.ufl.edu/fcurta/florin/cv.pdf
  4. 4.0 4.1 https://wmich.edu/history/curta