Дopиюши Бузург

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Дopиюши Бузург
داریوش بزرگ
Сурат
Таърихи таваллуд 550 то м.[1]
Таърихи даргузашт 486 то м.[1]
Кишвар
Пеша ходими давлатӣ, сарлашкар, фармонраво
Падар Виштосп[2][3]
Модар Rhodogune[d]
Ҳамсар Atossa[d], Artystone[d] ва Parmys[d]
Фарзанд Xerxes I[d][4], Abrocomes[d], Arsames[d], Gobryas[d], Artobazanes[d], Ariabignes[d], Artazostre[d], Masistes[d], Achaemenes[d] ва Hyperanthes[d]
Commons-logo.svg Парвандаҳо дар Викианбор

Дopиюши Бузург (Хатти форсӣ бостонӣ:Perské písmeno Da Perské písmeno A Perské písmeno RaPerské písmeno Ya Perské písmeno Va Perské písmeno U Perské písmeno Ša) (Хатти форсӣ:داریوش بزرگ) писари Виштосп ва саввумин подшоҳи Ҳахоманишиён буд. Вaй соли 522 пеш аз милод бо кумаки хонаводаи ашрофи форсӣ ва куштани муғ Гаумот бар тахт нишаст. Дopиюши Бузург (Дорои I) пас аз он ки подшоҳии ҳудро бузург кард ба сохтани Порса (Тахти Ҷамшед) оғоз кард.

Пайвандҳо[вироиш | вироиши манбаъ]

Commons-logo.svg
Анбори Википедиа дар бораи ин мавзӯъ гурӯҳ дорад:
  1. 1.0 1.1 https://www.britannica.com/biography/Darius-I
  2. Любкер Ф. Darius (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 372—373.
  3. Любкер Ф. Hystaspes (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 651.
  4. Union List of Artist Names (ингл.) — 2014.