Дopиюши Бузург
داریوش بزرگ | |
![]() | |
Таърихи таваллуд | 550 то м.[1] |
Таърихи даргузашт | 486 то м.[1] |
Кишвар | |
Пеша | ходими давлатӣ, сарлашкар, фармонраво |
Падар | Виштосп[2][3] |
Модар | Rhodogune[d] |
Ҳамсар | Atossa[d], Artystone[d] ва Parmys[d] |
Фарзанд | Xerxes I[d][4], Abrocomes[d], Arsames[d], Gobryas[d], Artobazanes[d], Ariabignes[d], Artazostre[d], Masistes[d], Achaemenes[d] ва Hyperanthes[d] |
![]() |
Дopиюши Бузург (Хатти форсӣ бостонӣ:
) (Хатти форсӣ:داریوش بزرگ) писари Виштосп ва саввумин подшоҳи Ҳахоманишиён буд. Вaй соли 522 пеш аз милод бо кумаки хонаводаи ашрофи форсӣ ва куштани муғ Гаумот бар тахт нишаст. Дopиюши Бузург (Дорои I) пас аз он ки подшоҳии ҳудро бузург кард ба сохтани Порса (Тахти Ҷамшед) оғоз кард.
Пайвандҳо[вироиш | вироиши манбаъ]
Анбори Википедиа дар бораи ин мавзӯъ гурӯҳ дорад:
- ↑ 1.0 1.1 https://www.britannica.com/biography/Darius-I
- ↑ Любкер Ф. Darius (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. Рубинский — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 372—373.
- ↑ Любкер Ф. Hystaspes (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. Рубинский — СПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 651.
- ↑ Union List of Artist Names (ингл.) — 2014.