Ҳофизи Таниш
Намуди зоҳирӣ
Ҳофизи Таниш | |
|---|---|
| форсӣ: حافظ تنیش بخارائی[1] | |
| Тахаллусҳо | Нахли ва Naxliy |
| Таваллуд |
на пештар аз 1542 и на дертар аз 1552 |
| Даргузашт | 1590 ё 1589 |
| Шаҳрвандӣ (табаият) | |
| Навъи фаъолият | олим, court poet, муаррих, шоир, court historian, historiographer |
| Забони осор | форсӣ |
Ҳофизи Таниш ибни Мирмуҳаммади Бухороӣ (форсӣ: حافظ تنیش بن میرمحمد بخاری[2]; 1540, Бухоро — 1589/90, ҳамон ҷо) — шоир, таърихнигор ва вақоеънигори форс-тоҷики дарбори Абдуллоҳхони Шайбонӣ, муаллифи «Абдуллоҳнома».
Эзоҳ
[вироиш | вироиши манбаъ]- ↑ https://sm.psas.ir/article_252190_6bb97c1a0c7958c0b966f8f0503a0053.pdf
- ↑ حافظ تنیش بن میرمحمد بخاری. دایرة المعارف اسلامی. 13 май 2024 санҷида шуд. Баргирифта аз сарчашмаи аввал 13 май 2024.
Адабиёт
[вироиш | вироиши манбаъ]- Хафиз-и Таныш ибн Мир Мухаммад Бухари. Шараф-нама-йи шахи (Книга шахской славы). Факсимиле рукописи D88, перевод с персидского, введение, примечания и указатели М. А. Салахетдиновой. Ч. 1. М., 1983.