Ҷаҳиш ба мӯҳтаво

Салтанат

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод

Салтанат (ар. السلطنة) — подшоҳӣ, фармонравоӣ) — номи расмии кишвари исломӣ ё давлати исломӣ (вилоят, ба ном (русӣ: Губерния)-губернаторӣ, муродиф ба истилоҳи давлат, иёлат, вилоят, минтақа), ки дар он сарвари давлатСултон аст.

Инчунин, Салтанат — давлатҳои таърихӣ ва муосирро дар ҷаҳони ислом дар назар дорад, ки аломатҳои фарқкунандаи онҳо анъанаи давомноки ҳукмронии сулолаи султонҳо ба ин мардум мебошад. Чунин давлатҳо - давлатҳои навъи анъанавӣ мебошанд. Мувофиқи назарияи ҳуқуқи исломӣ, Салтанат як қисми давлати иттифоқии хилофат ҳамчун федератсияи конститутсионӣ мебошад, ки дар он султон аз сулолаи меросии маҳаллӣ ё шахси интихобшуда сарварӣ мекунад.

Номгӯи кишвар Номи аслӣ Солҳои мавҷудият Пойтахт Ҷойгиршавӣ Эзоҳ
Агадес 1449 — 1904 Агадес Нигер
Асаҳан индон. Asahan 1630 — 1867 Танҷунг-Балай Суматра
Акеҳ индон. Aceh 1496 — 1903 Банда-Акеҳ Суматра
Бантам индон. Banten 1527 — 1813 Бантам Ява
Салтанати Бангола форсӣ: شاه‌ای‌بنگله 1352 — 1576 Гаур, Сонаргаон, Пандуа Бенгалия
Салтанати Борчали озарбойҷонӣ: Borçalı sultanlığı,

гурҷӣ: ბორჩალის სასულთნო
1604 — 1765 Борчали
Бруней мол. Brunei c 1363 Бандар-Сери-Бегаван Осиёи Ҷанубу Шарқӣ
Салтанати Ғазнавиён форсӣ: سلطنت غزنویان 977 — 1186 Ғазнӣ (963—1151)

Лоҳур (1151—1187)
Осиёи Ҷанубӣ
Дамагарам 1731 — 1899 Зиндер Нигери Ҷвнубӣ
Салтанати Дарфур начало XVI века — 1916 Дарфур, Судон
Салтанати Деҳлӣ форсӣ: سلطنت دهلی

ҳиндӣ: दिल्ली सल्तनत

банголӣ: দিল্লীর সুলতান
1206 — 1555 Деҳлӣ Ҳиндустон
Демак 1476 — кон. XVI века Демак Яваи Ҷвнубӣ
Ҷогякарта индон. Kesultanan Yogyakarta 1755 — 1950 Ява
Салтанати Занзибар ар. سلطنة زنجبار 1861 — 1964 Занзибар Танзания
Салтанати Илису озарбойҷонӣ: İlisu sultanlığı

гурҷӣ: ელისუს სასულთნო
XVI — 1844 Сахур, Илису Озарбойҷони Шимолӣ ва Доғистони Ҷанубӣ
Катири ар. الكثيري 1379 — 1967 Сайвун Хадрамаут
Салтанати Куайтия ар. السلطنة القعيطية 1866 — 1967 Шаҳри Мукалла Яман
Салтанати Лахеҷ ар. سلطنة لحج 1728 — 1967 Лаҳеҷ
Салтанати Маҷартин сумол. Saldanadda Majeerteen

ар. سلطنة مجرتين
середина XVIII века — 1927 Рас-Хафун Африка
Малайзия мол. Malaysia Куала-Лумпур Осиёи Ҷанубу Шарқӣ
Салтанати Мамолик ар. سلطنة المماليك 1250 — 1517 Қоҳира Миср
Сеннар XVI — XIX вв. Судон
Салтанати Уммон ар. سلطنة عُمان
Салтанати Хубийо сумол. Шаблон:Без курсива

ар. سلطنة هوبيو
1878 — 1925 <a href="./Хобьо" rel="mw:WikiLink" data-linkid="81" data-cx="{&amp;quot;adapted&amp;quot;:false,&amp;quot;sourceTitle&amp;quot;:{&amp;quot;title&amp;quot;:&amp;quot;Хобьо&amp;quot;,&amp;quot;thumbnail&amp;quot;:{&amp;quot;source&amp;quot;:&amp;quot;http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/6/69/Somalia_location_map.svg/63px-Somalia_location_map.svg.png&amp;quot;,&amp;quot;width&amp;quot;:63,&amp;quot;height&amp;quot;:80},&amp;quot;pageprops&amp;quot;:{&amp;quot;wikibase_item&amp;quot;:&amp;quot;Q1016908&amp;quot;},&amp;quot;pagelanguage&amp;quot;:&amp;quot;ru&amp;quot;},&amp;quot;targetFrom&amp;quot;:&amp;quot;source&amp;quot;}{{Пайванди мурда|date=August 2021 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}" class="cx-link" id="mwARU" title="Хобьо">Хубийо</a> Африка
Салтанати Куткашен
Салтанати Малакка
Магинданао
Матарам
Маҳра
Аулаки поён
Салтанати Усмонӣ Усмонӣ. دولت عالیه عثمانیه 1299 — 1922 Константинопол
Салтанати Салҷукиён
Салтанати Коний
Сиак
Сулу
Тернате
Фадли
Салтанати Шамшадин