Ҷаҳиш ба мӯҳтаво

Юрий Осипов

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
(Тағйири масир аз Осипов Юрий Сергеевич)
Юрий Осипов
русӣ: Юрий Сергеевич Осипов
Таърихи таваллуд 7 июл 1936(1936-07-07)[1][2][3] (89 сол)
Зодгоҳ
Кишвар
Фазои илмӣ control theory[d][5], ҳисоби дифференсиалӣ[d][5], stability theory[d] ва theory of differential equations[d]
Ҷойҳои кор
Дараҷаи илмӣ: доктори илмҳои физика ва метематика[d][1] (1971)
Алма-матер
Роҳбари илмӣ Nikolai Krasovsky[d]
Шогирдон Arkadiy Kryazhimskiy[d] ва Andrey Krasovsky[d][6]
Ҷоизаҳо
 Парвандаҳо дар Викианбор

Юрий Сергеевич Осипов - (тав. 1936 Русия) Доктори илмҳои физика ва риёзиёт 1972, профессор (1975). Академики АИ ИҶШС (1987), Академияи илмҳои Россия. Узви хориҷии Академияи илмҳои Тоҷикистон (1997). Президенти Академияи илмҳои Россия (1991 – то имрӯз).

Зиндагинома

[вироиш | вироиши манбаъ]

Юрий Сергеевич Осипов Донишгоҳи давлатии Урал ба номи А.М.Горкийро хатм кардааст (1959). ихтисос- «механика ва раванди идора», узви вобаста, 1984).

Самтҳои асосии фаъолияти илмӣ: назарияи математикии идора, муодилаҳои дифференсиалӣ ва таълиқоти онҳо. Мудири озмоишгоҳ (1972-1986), мудири шуъбаи муодилаҳои дифференсиалӣ (1978-1986), директори (1986-1993) Институти математика ва механикаи Шуъбаи Урали АИ ИҶШС. Мудири кафедраи идораи муносиби факултаи математикаи ҳисоббарорӣ ва кибернетикаи ДДМ (1992 – то имрӯз). Директори Институти математикаи ба номи В.А.Стеклови АИР (1993-2004). Раиси Кумитаи Ҷоизаҳои давлатии Федератсияи Россия дар соҳаи илм ва техника (1992 – то имрӯз). Раиси комиссияи байниидоравии коинот. Узви Шӯрои амнияти Федератсияи Россия (1997).

  • Бо орденҳои Байрақи Сурхи Меҳнат,
  • «Нишони Фахрӣ»,
  • «Барои хидмат баҳри Ватан» дараҷаҳои 1, 2, 3, ва мукофотҳои дигар тақдир шудааст.
  • Дорандаи Ҷоизаи давлатии ФР (1993), Ҷоизаи Ленин (1976), ҷоизаи Демидов (2010).
  • Бо медали тилои ба номи Л.Эйлер (АИР, 1997), медали тилои ба номи А.Эйнштейн (2002) сарфароз гардидааст.[7]
  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 1.4 1.5 1.6 http://ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-1.ln-ru.dl-.pr-inf.uk-12
  2. Историческая энциклопедия Сибири (рус.) / под ред. В. А. ЛаминНовосибирск: 2009. — ISBN 5-8402-0230-4
  3. Aseev S. M., S. V. Emel’yanov, Faddeev L. D., Gaishun I. V., Gonchar A. A., Grigorenko N. L., V. A. Il’in, Izobov N. A., Korovin S. K., Kozlov V. V. et al. Yurii Sergeevich Osipov (a tribute in honor of his seventy-fifth birthday) (ингл.) // Differ. Equ. / V. SadovnichySpringer Science+Business Media, 2011. — Vol. 47, Iss. 7. — P. 923—926. — ISSN 0012-2661; 1608-3083; 0374-0641doi:10.1134/S0012266111070019
  4. Gonchar A. A., S. V. Emel’yanov, V. A. Il’in, Kozlov V. V., Korovin S. K., Krasovskii N. N., Kurzhanskii A. B., Mishchenko E. F., Moiseev E. I., Sadovnichii V. A. et al. Yurii Sergeevich Osipov (a tribute in honor of his seventieth birthday) (ингл.) // Differ. Equ. / V. SadovnichySpringer Science+Business Media, 2006. — Vol. 42, Iss. 7. — P. 925—931. — ISSN 0012-2661; 1608-3083; 0374-0641doi:10.1134/S0012266106070019
  5. 5.0 5.1 http://ras.ru/win/db/show_per.asp?P=.id-1.ln-ru.dl-.pr-inf.uk-11
  6. Krasovskii N. N., Eremin I. I., A. M. Il’in, Kryazhimskii A. V., Kurzhanski A. B., Berdyshev V. I., Vasin V. V., Matveev S. V., Subbotin Y. N., Chentsov A. G. et al. On the 75th birthday of Academician of the Russian Academy of Sciences Yurii Sergeevich Osipov (ингл.) // Proceedings of the Steklov Institute of MathematicsMAIK Nauka/Interperiodica, Springer Science+Business Media, 2012. — Vol. 276, Iss. S1. — P. 1—3. — ISSN 0081-5438; 1531-8605doi:10.1134/S0081543812020010
  7. Академияи илмҳои Ҷумҳурии Тоҷикистон.Ҳайати шахсӣ. –Душанбе: Дониш, 2011. -216 с.