Гея

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Гея
юн.-қад. Γαία
Мифология дини Юнони Бостон[d] ва Roman mythology[d]
Сфера влияния fertility[d]
Пол зан
Отец Chaos[d] ё Aether[d]
Мать Hemera[d] ё Caligo[d]
Братья и сёстры Nyx[d] ва Амур (худои муҳаббат)
Супруг(а) Uranus[d] ва Tartarus[d]
Дети Ourea[d], Cronus[d][1], Uranus[d], Rhea[d][2], Eurymedon[d], Oceanus[d], Typhon[d], Tethys[d][3], Alcyoneus[d], Enceladus[d], Damysos[d], Alpos[d], Mimas[d], Gyges[d], Clytius[d], Ephialtes[d], Porphyrion[d], Gration[d], Hippolytos[d], Briareus[d], Brontes[d], Anax[d], Pallas[d], Aristaeus[d][4], Astraios[d], Eurytos[d], Hoplodamus[d], Cottus[d], Otus[d], Polybotes[d], Pelorus[d], Steropes[d], Melia[d], Arges[d], Nereus[d], Kreios[d], Theia[d][5][6], Phoebe[d], Koios[d], Iapetos[d][7], Hyperion[d][8], Themis[d], Mnemosyne[d], Pontus[d], Phorcys[d], Ceto[d], Thaumas[d], Eurybia[d], Telchines[d], Megaera[d], Alecto[d], Tisiphone[d], Abseus[d], Антей, Монес[d], Pheme[d], Syceus[d], Dione[d], Acmon[d], Hyllus[d], Adanus[d], Creusa[d][9], Triptolemus[d], Glauce[d], Aegaeon[d], Aetna[d], Altercatio[d], Athos[d], Euonymus[d], Colophonus[d], Corydon[d], Damasen[d], Daphne[d], Cepheus[d], Diophorus[d], Dolos[d], Dolor[d], Echidna[d], Effra[d], Emphytus[d], Gorgone[d], Phlyus[d], Charybdis[d], Tityos[d][10] ва Афродита
В иных культурах Terra[d] ва Mat Zemlya[d]
 Парвандаҳо дар Викианбор

Ге́я (юн.-қад. Γῆ, Γᾶ, Γαῖα — «Замин») — дар асотири юнонӣ илоҳаи Модар — Замин, таҷассуми Замин. Худ ба худ ҳомила шуда, Уран (Осмон), Кӯҳ ва Понт (Баҳр)-ро ба дунё овард. Аз заношӯии Г. ва Уран титанҳо (эзадони калон), киплопҳо (сиклопҳо — девони якчашма), гекатонхейрҳо (девони саддаставу панҷоҳсара), эритинийҳо (илоҳаҳои пуштибони ҳамхунҳо), гигантҳо (бузургҷуссаҳо) ба миён омаданд. Азбаски махлуқҳои бадунёовардаи Г. бадҳайбат, бадшакл, аждаҳо Тифон ва ғ. буданд, Уран дигар таваллуд кардани Г.-ро намехост. Г. аз бори шиками худ азоб мекашид. Ба яке аз фарзандонаш — Кронос фармуд, ки Уранро ахта бикунад. Аз хуни Уран илоҳа Афродита пайдо шуд. Эзадон ва паҳлавонон Зевс — набераи Г., Антей писари Г. мебошанд.

Дар устураҳои Юнони Қадим тадриҷан бадҳайбатҳо ва махлуқоти бадкирдору фарзандхӯрро (Кронос фарзандони худро фурӯ мебурд) ба дунё овардани Г. камтар ёд мешавад. Г. бо эзадони Юнони Қадим, ки дар кӯҳи Олимп мезистанд, ҳамкорӣ надошт. Фақат ёд мешавад, ки ӯ ба онҳо баъзан маслиҳат медод. Мас., ӯ ба Зевс оид ба оғози Ҷанги Троя маслиҳат дод. Г. баъдан ба илоҳаи нигаҳдорандаи хиради инсонӣ, сермаҳсулии Модар — Замин мубаддал гардид. Аз ин ҷиҳат ӯ ба эзадони Юнони Қадим Фемида, Аполлон, Деметра, Кибела ва дигарон қаробат пайдо намуд.

Эзоҳ[вироиш | вироиши манбаъ]

  1. Любкер Ф. Κρόνος (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 356—357.
  2. Любкер Ф. Rhea (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 1153—1154.
  3. Любкер Ф. Tethys (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 1359.
  4. Любкер Ф. Aristaeus (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 147.
  5. Любкер Ф. Θεία (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 1370.
  6. Фия // Большая энциклопедия / зери таҳрири S. YuzhakovСанкт-Петербург: Editorial Illustration, 1905. — Ҷ. 20. — С. 813.
  7. Любкер Ф. Iapetus (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 653.
  8. Любкер Ф. Hyperion (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 649—650.
  9. Любкер Ф. Creusa (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 355.
  10. Ὅμηρος Ὀδύσσεια (юн.-қад.)

Адабиёт[вироиш | вироиши манбаъ]

  • Саъдуллоҳи Наим. Қомуси асотир ва ишороти фарҳангӣ. Д., 2006;
  • Мифы народов мира. Энциклопедия. Т. 1. М., 1980.

Сарчашма[вироиш | вироиши манбаъ]