Копернисий
Намуди зоҳирӣ
| Коперниcий | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Талаффуз | /ˌkoʊpərˈnɪsiəm/ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Номи дигар | copernicium | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Рақами массавӣ | [285] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Коперниcий дар ҷадвали даврӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Рақами атомӣ (Z) | 112 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Гурӯҳ | гурӯҳи 12 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Давр | даври 7 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Блок | d-блок | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Категорияи элемент | Металли гузашташуда, alternatively considered a метали гузаранда | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Конфигуратсияи электрон | [Rn] 5f14 6d10 7s2 (пешгӯишуда)[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Электронҳо аз рӯӣ ҷилд | 2, 8, 18, 32, 32, 18, 2 (predicted) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Хосиятҳои физикӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Фаза дар ҲФМ | liquid (predicted)[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Нуқтаи гудозиш | 283 ± 11 K (10 ± 11 °C, 50 ± 20 °F) (predicted)[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ҳарорати ҷӯшиш | 340 ± 10 K (67 ± 10 °C, 152 ± 18 °F)[2] (predicted) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Зичӣ (наздик ба ҳ.х.) | 14.0 гр/см3 (predicted)[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Нуқтаи сечанда | 283 K, 25 кПа (predicted)[2] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Хосиятҳои атомӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Дараҷаҳои оксидшавӣ | 0, (+1), +2, (+4) (parenthesized: prediction)[1][3][4] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Қувваҳои иондоршавӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Радиуси атом | ҳисобшуда: 147 пм[1][4] (predicted) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Радиуси ковалентӣ | 122 пм (predicted)[5] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Дигар хосиятҳо | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Сохтори булӯрӣ | body-centered cubic (bcc) (predicted)[6] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Рақами CAS | 54084-26-3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Таърих | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Номгузорӣ | after Nicolaus Copernicus | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Кашф | Gesellschaft für Schwerionenforschung (1996) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Изотопҳои асосии коперниcий | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Коперниcий (лот. copernicium) — унсури химиявӣ, рақами атомиаш 112 буда бо рамзи Cn ишора карда мешавад[10].
Дар ҷадвали даврии ҳозира замон, Коперниcий дар блоки d ва дар 12-ум гурӯҳи элементҳо ҷойгир мебошад.[11]
Хосиятҳо
[вироиш | вироиши манбаъ]Физикӣ
[вироиш | вироиши манбаъ]Химиявӣ
[вироиш | вироиши манбаъ]Атомӣ
[вироиш | вироиши манбаъ]Изотопҳо
[вироиш | вироиши манбаъ]Мавҷудият дар табиат
[вироиш | вироиши манбаъ]Таърих
[вироиш | вироиши манбаъ]Кашф
[вироиш | вироиши манбаъ]Номгузорӣ
[вироиш | вироиши манбаъ]Пайвандҳо
[вироиш | вироиши манбаъ]| Ин химия мақолаи хурд аст. Бо густариши он ба Википедия кӯмак кунед. |
Эзоҳ
[вироиш | вироиши манбаъ]- ↑ 1.0 1.1 1.2 1.3 Hoffman, Darleane C.; Lee, Diana M.; Pershina, Valeria (2006). "Transactinides and the future elements". In Morss; Edelstein, Norman M.; Fuger, Jean. The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements (3rd ed.). Dordrecht, The Netherlands: Springer Science+Business Media. ISBN 978-1-4020-3555-5.
- ↑ 2.0 2.1 2.2 2.3 2.4 2.5 Mewes, J.-M. (2019). «Copernicium is a Relativistic Noble Liquid». Angewandte Chemie International Edition. doi:10.1002/anie.201906966.
- ↑ Gäggeler, Heinz W.; Türler, Andreas (2013). "Gas Phase Chemistry of Superheavy Elements". The Chemistry of Superheavy Elements. Springer Science+Business Media. pp. 415–483. doi:10.1007/978-3-642-37466-1_8. Retrieved 2018-04-21.
- ↑ 4.0 4.1 (1975) «Superheavy elements: a prediction of their chemical and physical properties». Recent Impact of Physics on Inorganic Chemistry 21: 89–144. doi:10.1007/BFb0116498. Санҷида шуд 4 October 2013.
- ↑ Chemical Data. Copernicium - Cn, Royal Chemical Society
- ↑ (January 2018) «Super heavy element Copernicium: Cohesive and electronic properties revisited». Solid State Communications 269: 16–22. doi:10.1016/j.ssc.2017.10.009.
- ↑ (30 January 2018) «Neutron-deficient superheavy nuclei obtained in the 240Pu+48Ca reaction». Physical Review C 97 (14320): 1–10. doi:10.1103/PhysRevC.97.014320. Bibcode: 2018PhRvC..97a4320U.
- ↑ Chart of Nuclides. Brookhaven National Laboratory
- ↑ Soverna S 2004, 'Indication for a gaseous element 112,' in U Grundinger (ed.), GSI Scientific Report 2003, GSI Report 2004-1, p. 187, ISSN 0174-0814
- ↑ Atomic Number and Mass Numbers. ndt-ed.org. 17 феврали 2013 санҷида шуд. Баргирифта аз сарчашмаи аввал 12 феврали 2014.
- ↑ (1988) «New Notations in the Periodic Table». Pure Appl. Chem. 60 (3): 431–436. doi:10.1351/pac198860030431. Санҷида шуд 24 March 2012.
Адабиёт
[вироиш | вироиши манбаъ]- Менделеев Д. И. Элементы химические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
Ҳаволаҳои беруна
[вироиш | вироиши манбаъ]
Анбори Википедиа дар бораи ин мавзӯъ гурӯҳ дорад:
