Октавиан Август

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Октавиан Август
лот. Imperator Caesar Divi f. Augustus
16 январи 27 то м. — 19 августи 14
Ҷонишин Тиберий Сезар Август

Таваллуд 23 сентябр 63 то м.[1][2]
Даргузашт 19 август 14[1][5] (75 сол)
Мадфан
Дудмон Julio-Claudian dynasty[d], Julii Caesares[d] ва Octavii Rufi[d]
Ном ҳангоми таваллуд лот. C. Octavius C.f.[8]
Падар Gaius Octavius[d][9] ё Юлий Сезар
Модар Atia[d][10][10]
Ҳамсар Claudia[d][10][10], Scribonia[d][11][10][10][…] ва Livia[d][12][1]
Фарзандон Юлияи Августи Филия[d][13][9][10][…], Gaius Caesar[d], Lucius Caesar[d], Tiberius[d] ва Agrippa Postumus[d]
Эътиқод ancient Roman religion[d]
Рутба Imperator[d]
 Парвандаҳо дар Викианбор

Октавиа́н А́вгуст (лот. Octavianus Augustus [ɔk.taː.wiˈaː.nʊs au̯ˈgʊs.tʊs], ҳангоми таваллуд — Гай Окта́вий Фури́н, Gaius Octavius Thurinus; 23 сентябри соли 63 то милод, Рим19 августи соли 14 то милод, Нола) — ходими сиёсии римиқадимӣ, асосгузори империяи Рим. 13 маротиба дар мансаби консул (соли 43 то милод, соли 33 то милод, ҳар сол аз 31 то 23 то милод, 5 то милод, 2 то милод) буд, аз соли 12 то милод — понтифик максимус, аз 23 то милод салоҳияти минбарро (tribunicia potestas) дошт, дар соли 2 то милод унвонии фахрии «падари ватан» (pater patriae) -ро гирифт.

Пас аз ғалаба бар флоти баҳрии Антоний (31 то м.) ва забти Миср (30 то м.) ҳокими мутлақи давлати Рим шуд, вале идораҳои сохти республикавиро шаклан нигоҳ дошт ва диктатураи ҳарбӣ ҷорӣ намуд, ки он василаи пахш кардани муқобилияти ғуломон ва дигар табақаҳои мазлуми халқ буд. Сохти давлатдорие, ки Август ҷорӣ кард, принсипат ном гирифт.

Август Испанияи Шимолию Ғарбӣ, вилоятҳои соҳили Дунайро ба империяи Рим ҳамроҳ карда, вилоятҳои Миср, Мёзия, Паннония, Германияро ташкил дод. 13 январи соли 27 то м. сенат ба ӯ унвони «Август» (ҳумоюн, рафеи худоҳо)-ро дод. Баъди мағлубият дар Ҷангали Тевтобург (асри 9 м.) ва шӯриши Паннония (асрҳои 6 – 9 м.) маҷбур шуд юришҳоро қатъ кунад. Дар замони Август дар Рум санъати меъморӣ ва адабиёт тараққӣ кард.

Эзоҳ[вироиш | вироиши манбаъ]

  1. 1.0 1.1 1.2 1.3 Любкер Ф. Octavianus (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 936—940.
  2. Suetonius 5 // (unspecified title) (лот.)
  3. http://www.worldatlas.com/webimage/countrys/europe/itrome.htm
  4. http://www.britannica.com/topic-browse/History/Ancient-World/Rome-Ancient/2
  5. http://www.bbc.co.uk/history/historic_figures/augustus.shtml
  6. http://www.mygola.com/nola-d1007626
  7. http://www.biography.com/people/caesar-augustus-39561
  8. Luke T. Cultivating the memory of Octavius Thurinus — 2015. — Ҷ. 3, нашри 2. — doi:10.1515/JAH-2015-0012
  9. 9.0 9.1 Любкер Ф. Octavii (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 940—941.
  10. 10.0 10.1 10.2 10.3 10.4 10.5 10.6 Digital Prosopography of the Roman Republic (ингл.)
  11. Scheid J. Scribonia Caesaris et les Cornelii Lentuli (фр.) // Bulletin de correspondance helléniqueAthènes: École française d'Athènes, 1976. — Vol. 100, нашри 1. — P. 485—491. — ISSN 0007-4217; 2241-0104doi:10.3406/BCH.1976.2060
  12. Любкер Ф. Livii (рус.) // Реальный словарь классических древностей по Любкеру / под ред. Ф. Ф. Зелинский, А. И. Георгиевский, М. С. Куторга, Ф. Гельбке, П. В. Никитин, В. А. Канский, пер. А. Д. Вейсман, Ф. Гельбке, Л. А. Георгиевский, А. И. Давиденков, В. А. Канский, П. В. Никитин, И. А. Смирнов, Э. А. Верт, О. Ю. Клеменчич, Н. В. РубинскийСПб.: Общество классической филологии и педагогики, 1885. — С. 775—777.
  13. Julia the Elder (рус.) // Энциклопедический словарьСПб.: Брокгауз — Ефрон, 1904. — Т. XLI. — С. 370.

Адабиёт[вироиш | вироиши манбаъ]

Пайвандҳо[вироиш | вироиши манбаъ]

Сарчашма[вироиш | вироиши манбаъ]