Шайх Кулайнӣ
Намуди зоҳир
| Шайх Кулайнӣ | |
|---|---|
| араб. ар. مُحمَّد بن يعقوب الكُليني | |
| | |
| Иттилооти инфиродӣ | |
| Касб, шуғл: | фақеҳ, олим, илоҳиётшинос |
| Таърихи таваллуд: | 864 |
| Зодгоҳ: | |
| Таърихи даргузашт: | 941[1] |
| Маҳалли даргузашт: | |
| Маҳалли дафн: | |
| Кишвар: | |
| Эътиқод: | ислом |
| Самти фаъолият: | ислом[2] |
| Осор: |
Феҳрист
|
Абуҷаъфар Муҳаммад ибни Яъқуб ибни Исҳоқ Кулайнии Розӣ (ар. أَبُو جَعْفَر مُحَمَّد ٱبْن يَعْقُوب ٱبْن إِسْحَاق ٱلْكُلَيْنِيّ ٱلرَّازِيّ), маъруф ба Шайх Кулайнӣ (форсӣ: شیخ کلینی; 864, Қум — 941[1], Бағдод) — фақеҳ, мутакаллим ва муҳаддиси эронӣ[3], муаллифи «Китобу-л-кофӣ», «Китобу-р-риҷол» ва «Таъбиру-р-руъё».
Эзоҳ
[вироиш | вироиши манбаъ]- ↑ 1.0 1.1 (unspecified title) — OpenITI.
- ↑ Чешская национальная авторитетная база данных
- ↑ Frye, R.N., ed. (1975). The Cambridge history of Iran. (Repr. ed.). London: Cambridge U.P. p. 472. ISBN 978-0-521-20093-6.