Виктор Амбарсумян: Тафовут байни таҳрирҳо

Мавод аз Википедиа — донишномаи озод
Content deleted Content added
Саҳифаи нав: {{Олим |ном = Амбарсумян Виктор Амазаспович | номи аслӣ = {{lang-hy|Վիկտոր Համազասպ...
(бе тафовут)

Нусха 06:30, 5 Декабри 2017

Амбарсумян Виктор Амазаспович
арманӣ. Վիկտոր Համազասպի Համբարձումյան
Таърихи таваллуд 5 (18) сентябр 1908[1][2][3]
Зодгоҳ
Таърихи даргузашт 12 август 1996(1996-08-12)[1][4][5][…] (87 сол)
Маҳалли даргузашт
Кишвар
Фазои илмӣ ахтарфизик[10] ва ахтаршиносӣ[10]
Ҷойҳои кор
Дараҷаи илмӣ: доктори илмҳои физика ва метематика[d][3] (1935)
Алма-матер
Роҳбари илмӣ Белополский Аристарх Апполонович
Шогирдон Viktor Sobolev[d]
Ҷоизаҳо
Вебгоҳ ambartsumian.ru
 Парвандаҳо дар Викианбор

Амбарсумян Виктор Амазас-пович (арманӣ. Վիկտոր Համազասպի Համբարձումյան'; тав. [[5,8 сенябри соли 1908, Тифлис, 12 августи соли 1996 Бюракан) — астрофизик, асосгузори мактаби астрофизикаи назариявии АИ СССР (1953).

Зиндагинома

академик ва президенти АИ Арманистон (1947), ду карат Қаҳрамони Меҳнати Сотсиалистӣ (1968, 1978). Хатмкардаи Донишгоҳи Ленинград (1928). Солҳои 1934 – 47 профессор донишгоҳи мазкур. Ташкилотчӣ ва роҳбари кафедраи астрофизика, профессор Донишгоҳи Ереван (1947), ноиби президент (1948 – 55) ва президенти Иттиҳоди байналхалқии астрономҳо. Асосгузор (1946) ва директори Расадхонаи астрофизикии Бюракан. Таҳқиқоти муҳимаш дар соҳаи ассотсиатсияҳои ситорагӣ ва ядроҳои фаъоли галактикаҳо бахшида шудаанд. Амбарсумян собит намуд, ки раванди ташаккули ситораҳо дар Кайҳони мушоҳидашаванда идома доранд. Амбарсумян узви ифтихорӣ ва хориҷии АИ-ҳои якқатор давлатҳои ҷаҳон буд.

Ҷоизаҳо ва мукофотҳо

Дорандаи Мукофоти сталинӣ (1946, 1950), Мукофоти давлатии Федератсияи Русия (1995), Медали тиллоии ба номи М. В. Ломоносов, Қаҳрамони Миллии Арманистон. Ба ифтихори Амбарсумян сайёраи хурд (1905, Ambartsumyan) номгузорӣ шудааст. Соли 2010 бо Фармони Президенти Ҷумҳурии Арманистон Мукофоти ба номи Амбарсумян дар соҳаи астрофизика таъсис дода шуд.

Осор

Амбарцумян В. А., Научные труды, Ереван, 1960, 1988; Философские вопросы науки о вселенной, Ереван, 1973; 



Эзоҳ

  1. 1.0 1.1 Bibliothèque nationale de France идентификатор BNF (фр.): платформаи додаҳои боз — 2011.
  2. 2.0 2.1 2.2 2.3 Армянская советская энциклопедия (арм.) / зери таҳрири Վ. Համբարձումյան, Կ. ԽուդավերդյանՀայկական հանրագիտարան հրատարակչություն, 1974.
  3. 3.0 3.1 3.2 3.3 3.4 Армянская краткая энциклопедия (арм.)Հայկական հանրագիտարան հրատարակչություն, 1990. — Ҷ. 3.
  4. Massevitch A. G. Viktor Amazaspovich Ambartsumian (ингл.)
  5. Ambartsumian R. V. A life in astrophycis. Selected papers of Viktor A. Ambartsumian (ингл.) // AstrophysicsSpringer Science+Business Media, 1998. — Vol. 41, Iss. 4. — P. 328—330. — ISSN 0571-7256; 1573-8191doi:10.1007/BF02894658
  6. The Modern Physics of Compact StarsVolkswagen Foundation.
  7. Litvinov V. G., Medvedev N. G. Some optimal and inverse problems for orthotropic noncircular cylindrical shells (ингл.) // Journal of Optimization Theory and ApplicationsSpringer Science+Business Media, 1984. — Vol. 42, Iss. 2. — P. 229—246. — ISSN 0022-3239; 1573-2878doi:10.1007/BF00934298
  8. Armenia famous native sons and daughters
  9. Halton C. Arp, Astronomer Who Challenged Big Bang Theory, Dies at 86 (ингл.) // The New York Times / J. KahnManhattan, NYC: New York Times Company, A. G. Sulzberger, 2014. — ed. size: 443000 — ISSN 0362-4331; 1553-8095; 1542-667X
  10. 10.0 10.1 Чешская национальная авторитетная база данных
  11. 11.0 11.1 11.2 11.3 11.4 11.5 11.6 Архив по истории математики Мактьютор — 1994.

Адабиёт

Амбарцумян В. А.; Эпизоды жизни, Ереван, 2001.

Сарчашма

Энсиклопедияи Миллии Тоҷик : [тахм. 25 ҷ.] / сармуҳаррир А. Қурбонов. — Д. : СИЭМТ, 2011—2023.