Шаблон:Варақаи селен
Намуди зоҳирӣ
| Селен | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Талаффуз | /s[unsupported input]ˈliːniəm/ | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Номи дигар | selenium | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Намуди зоҳирӣ | сиёҳ, сурх ва хокистарранг | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Вазни атомии муқаррарӣ Ar, std(Se) | 78.971(8)[1] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Селен дар ҷадвали даврӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Рақами атомӣ (Z) | 34 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Гурӯҳ | гурӯҳи 16 (халкогенҳо) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Давр | даври 4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Блок | p-блок | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Категорияи элемент | Ғайриметали реактивӣ, sometimes considered a метталоид | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Конфигуратсияи электрон | [Ar] 3d10 4s2 4p4 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Электронҳо аз рӯӣ ҷилд | 2, 8, 18, 6 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Хосиятҳои физикӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Фаза дар ҲФМ | сахт | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Нуқтаи гудозиш | 494 K (221 °C, 430 °F) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ҳарорати ҷӯшиш | 958 K (685 °C, 1265 °F) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Зичӣ (наздик ба ҳ.х.) | gray: 4.81 гр/см3 alpha: 4.39 гр/см3 vitreous: 4.28 гр/см3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ҳангоми моеъ будан (дар н.г.) | 3.99 гр/см3 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Нуқтаи бӯҳронӣ | 1766 K, 27.2 МПа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ҳарорати гудозиши хос | gray: 6.69 кҶ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Ҳарорати буғшавии хос | 95.48 кҶ/мол | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Гармигунҷоиши молярӣ | 25.363 Ҷ/(мол·К) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Буғи сершуда
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Хосиятҳои атомӣ | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Дараҷаҳои оксидшавӣ | −2, −1, +1,[2] +2, +3, +4, +5, +6 (a strongly acidic oxide) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Электроманфиият | Ҷадвали Полинг: 2.55 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Қувваҳои иондоршавӣ |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Радиуси атом | эмпирикӣ: 120 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Радиуси ковалентӣ | 120±4 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Радиуси Ван дер Ваалс | 190 пм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Дигар хосиятҳо | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Сохтори булӯрӣ | hexagonal | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Суръати овоз thin rod | 3350 м/с (дар 20 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Васеъшавии ҳароратӣ | amorphous: 37 µm/(m·K) (дар 25 °C) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Гармигузаронандагӣ | amorphous: 0.519 W/(m·K) | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тартибории магнитӣ | диамагнетик[3] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Таъсирпазирии магнитӣ | −25.0·10−6 см3/мол (298 K)[4] | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Модули Юнг | 10 ГПа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Модули ғеҷонидан | 3.7 ГПа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Модули чандирии ҳаҷмдор | 8.3 ГПа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Коэффисиенти Пуассон | 0.33 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Сахтии Моос | 2.0 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Сахтӣ аз рӯи Бринелл | 736 МПа | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Рақами CAS | 7782-49-2 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Таърих | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Номгузорӣ | after Selene, Greek goddess of the moon | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Кашф ва ҷудогузории аввалин | Йёнс Якоб Берселиус and Юҳан_Готлиб Ган (1817)Хатои ибора: Аломати нуқтагузории шинохтанашуда "ё" | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Изотопҳои асосии селен | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Se P2101 | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| in | calc from C | diff | report | ref | |
| C | 221 | — | — | ||
| K | 494 | 494 | 0 | ||
| F | 430 | 430 | 0 | ||
| WD | Q876 |
normal+ | |||
| input | C: 221, K: 494, F: 430 | ||||
| comment | |||||
Se P2102 | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| in | calc from C | diff | report | ref | |
| C | 685 | — | — | ||
| K | 958 | 958 | 0 | ||
| F | 1265 | 1265 | 0 | ||
| WD | Q876 |
normal+ | |||
| input | C: 685, K: 958, F: 1265 | ||||
| comment | |||||
| As ← |
→ Br | |
| ||
| [] Data sets read by {{Варақаи унсури кимиёӣ}} | |
|---|---|
| Name and identifiers | |
| Top image (caption, alt) | |
| Pronunciation | |
| Category (enwiki) | |
| Standard atomic weight | |
| most stable isotope | |
| Natural occurrence | |
| Phase at STP | |
| Oxidation states | |
| Spectral lines image | |
| Electron configuration (cmt, ref) | |
| Term symbol * (cmt, ref) | |
| Wikidata * | |
| * Not used in {{Варақаи унсури кимиёӣ}} (2019-02-03) See also {{Варақаи унсури кимиёӣ/symbol-to--navbox}} | |
References
These references will appear in the article, but this list appears only on this page.
- ↑ (2016) «Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)». Pure and Applied Chemistry 88 (3): 265–91. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd ed.). Butterworth-Heinemann. ISBN 978-0-08-037941-8.
- ↑ Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds, in Шаблон:RubberBible86th
- ↑ Weast, Robert (1984). CRC, Handbook of Chemistry and Physics. Boca Raton, Florida: Chemical Rubber Company Publishing. pp. E110. ISBN 0-8493-0464-4.
